Историјат

Здравство у ваљевском крају има дугу традицију. Први здравствени радници у Ваљеву појављују се у трећој деценији XИX века. Прва болница у нашем граду основана је 1867. године. Током Првог светског рата, у јеку епидемије тифуса 1915. године, Ваљево је било град-болница, што је овековечено на платну сликарке Надежде Петровић.

Болница је од оснивања оскудевала у стручним кадровима за рад (лекарима, лекарским помоћницима, бабицама… ). Мада у почетку није било јасне поделе послова између лекара и лекарских помоћника, посебно се осећала несташица средњемедицинских кадрова. Поред ангажовања стручних кадрова „са стране“, Црвени крст организовао је курсеве, течајеве и друге облике образовања ових кадрова, али се показало да то није ни довољно ни адекватно.

Деловањем Америчке мисије почетком 1922. године у Бајиној Башти је организована полугодишња школа за помоћно здравствено особље „Школа за чуварице здравља“ да би по извођењу прве класе била премештена у Ваљево и у јесен 1922. године почела да ради под именом „Школа за нудиље и чуварице здравља Друштва Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца“. Била је то школа типа интерната кроз чијих је десет класа прошло 140 квалификованих нудиља, које су се запошљавале широм тадашње Краљевине.

Почетком 1948. године у Ваљеву је почела са радом „Нижа медицинска школа“, а школовање је трајало годину дана. Њене учионице и интернат били су у кући др Мише Пантића, односно у легату његове супруге др Јулке Мештеровић Пантић. Управник школе за дечије неговатељице био је др Рајко Ненадић. После годину дана овде је образовано и одељење будућих бабица, које ће касније из двогодишњег трајања прерасти у трогодишње и тако ова школа стиче статус средње школе. После шест година престала је са радом и ова школа.

Из малих, старих и неусловних објеката у Поп Лукиниј улици Болница се преселила у такозвану „Руску болницу“ где се до тада налазио Крушиков самачки хотел. Проширење болничких капацитета захтевало је и ангажовање нових здравствених радника. Била је велика несташица помоћних стручних кадрова, па је при нашој Болници образована Школа за болничаре. Тада је на подручју среза било 39 здравствених установа у којима је радило 76 лекара и 74 медицинска радника средњег образовања. У самом Ваљеву било је ангажовано 37 лекара и 38 радника средњег медицинског кадра.

Први колектив школе

Први колектив школе

17. јула 1958. године Народни одбор среза Ваљево донео је одлуку о отварању Средње медицинске школе у Ваљеву. Са радом је почела школске 1958/59. године у кругу ваљевске Болнице, у једној учионици са 38 ученика. Први директор био је прим. др Владимир Ђуровић, тадашњи управник болнице, који је 13 година водио ову школу и значајно допринео њеном конституисању у угледну васпитно – образовну установу, једну од најбољих у својој групацији. Наставу су изводили познати професори ваљевских средњих школа и угледни здравствени радници.

Прва генерација матураната

Прва генерација матураната


1961. године
дипломирала је прва генерација ученика ове школе. Већ следеће школске године прерасла је у четворогодишњу школу. Неко време радила је у бараци на локацији где се сада налази Центар за социјални рад и Дом за децу без родитељског старања „Др Михајло Ступар“. Септембра 1965. године пресељава се у реновирани и дограђени простор бивше артиљеријске касарне, где и сада ради.

Поред медицинских сестара и техничара ова школа образује фармацеуте, лаборанте, гинеколошко-акушерске сестре, педијатријске сестре, стоматолошке сестре-техничаре, санитарно-еколошке техничаре, козметичке техничаре, физиотерапеуте, мушке и женске фризере. Од 1981. до 1987. године имала је издвојено одељење у Мионици, а од 1999. у Лозници. Уз изузетне резултате које су остварили у реализацији наставних планова и програма, ученици Медицинске школе у Ваљеву бележили су веома запажене резултате на разним такмичењима (на средњошколском фестивалу, у пружању прве помоћи, рецитовању, физици, биологији, српском и латинском језику, креирању фризура итд.), али и у ваннаставним активностима. У школи је било веома активно културно-уметничко друштво, чета извиђача и планинки, феријална дружина, Покрет горана и секција „Младе сестре“ , Спортско друштво „Медицинар“, драмска и литерарна секција, секције за стране језике, филозофска група „Емил“… Школске активности је редовно пратио ђачки лист „Весна 67“. При школи је постојао фонд „Др Селимир Ђорђевић“.